Jezik, prevođenje i još koješta

Čitajući mnoge sadržaje (štampane ili elektronske, nezvanične, ali i zvanične), dobijam ospice od gomile znakova interpunkcije koji jednostavno ne pripadaju jedni uz druge. Naravno, neformalne postove na društvenim mrežama, sms i privatnu elektronsku i štampanu prepisku neću ni taći, ovde govorimo o formalnim tekstovima: naučnim radovima, LinkedIn profilima, elektronskim magazinima, sajtovima institucija i preduzeća...

Pravilo je toliko jednostavno da će ga svako upamtiti, bez mnogo muke: dva znaka interpunkcije ne idu jedan uz drugi! Osim u slučaju "tri tačke" (mada je bolje napisati itd) ili više upitnika/uzvičnika - što generalno ne bi trebalo da se nađe u zvaničnim tekstovima!

Uobičajene greške koje se mogu videti u javnosi su:

• Firma d.o.o., preduzeće za... (u ovom slučaju je poslednja tačka u skraćenici d.o.o. suvišna, jer nakon nje ide zarez)
• Taj-i-taj događaj (15.- 17.03.) - dupla greška: 15 ima tačku viška jer je ispred crtice, kao i 03, jer posle oznake meseca ide zagrada.
• Ovo je nešto (nešto, nešto drugo, nešto treće, ...) ili (nešto, nešto drugo, nešto treće, itd.) - opet, dva interpunkcijska znaka zajedno - tačka ili tri tačke pre zagrade: ne ide!

Jedan mali izuzetak predstavljaju navodnici, koji se mogu kombinovati "rame uz rame" sa drugim znakovima interpunkcije. Recimo:

• Govornik je izlagao svoje stručno mišljenje (iako je stalno govorio "Paaa...").
• Nije bilo načina da se reši ovaj problem, iako je većina autora prihvatila sledeću tezu: "Ovaj problem ima rešenje, ali ga današnja nauka još uvek ne spoznaje."

Tačka na kraju rečenice je takođe izuzetak koji potvrđuje pravilo za većinu interpunkcijskih znakova. Naravno, zarez i tačka se jednostavno ne druže, ali citat koji je deo rečenice (ili bilo koji iskaz pod navodnicima koji stoji na kraju rečenice), objašnjenje u zagradama i slično dozvoljavaju da zagrada "sa spoljne strane" dodirne tačku (ili, kao u ovoj rečenici, zarez ili crticu) - ali nikako sa unutrašnje.

Navodnici su u istoj kategoriji kao zagrade, pa iza njih može doći tačka, ali unutar njih joj je mesto samo ako je u pitanju kraj rečenice ili često citata.

I jedna mala zanimljivost... Originalna verzija prethodno pomenute fraze na latinskom glasi "izuzetak koji proverava pravilo" - dakle, svaki izuzetak je tu da potvrdi ili proveri pravilo.

DA:

• "Nemam vremena", reče Ana dok je gledala u rokovnik.
• Ana je gledala u rokovnik i rekla "nemam vremena za to".
• Otišli smo u šetnju (iako nismo planirali), a usput smo kupili i nove patike za Maju.
• Otišli smo u šetnju i usput kupili nove patike za Maju (iako nismo planirali).

NE:

• Maja puni 6 godina (vrata su otvorena čitav dan 15.03.)
• Ana voli razne slatkiše (čokoladu, napolitanke, itd.)
• Gledala sam nekoliko filmova na Festu ove godine (ovaj, onaj, onaj treći...)

Mnogi "gramatički nacisti" će zameriti i na previše ili premalo tačaka koje menjaju "itd." u neformalnim komunikacijama. Ipak, ako pišete formalno - pišite pravilno!

Ako pogledamo samu reč (koja bi inače trebalo da glasi "pismen" u jednini), u pitanju je pridev, koji označava kvalitativnu osobinu pismenosti (najčešće čisto jezičku, ali i informatičku, računarsku, itd) određene osobe, privrednog subjekta ili institucije.

Na žalost, u srpskom jeziku je već godinama usvojen pridev "pismeni", koji označava nešto što se obavlja, dostavlja, objavljuje ili šta već - napisano, "crno na belo", a u poslednje vreme i u elektronskom formatu. Tako studenti na fakultetima polažu pismene ispite, podnosioci zahteva dostavljaju pismene žalbe na rešenja u ostavljenom roku, a tenderski pozivi se objavljuju u pismenom obliku u odgovarajućim javnim ili elektronskim glasilima. (Dalje)