Jezik, prevođenje i još koješta

Čitajući mnoge sadržaje (štampane ili elektronske, nezvanične, ali i zvanične), dobijam ospice od gomile znakova interpunkcije koji jednostavno ne pripadaju jedni uz druge. Naravno, neformalne postove na društvenim mrežama, sms i privatnu elektronsku i štampanu prepisku neću ni taći, ovde govorimo o formalnim tekstovima: naučnim radovima, LinkedIn profilima, elektronskim magazinima, sajtovima institucija i preduzeća...

Pravilo je toliko jednostavno da će ga svako upamtiti, bez mnogo muke: dva znaka interpunkcije ne idu jedan uz drugi! Osim u slučaju "tri tačke" (mada je bolje napisati itd) ili više upitnika/uzvičnika - što generalno ne bi trebalo da se nađe u zvaničnim tekstovima!

Uobičajene greške koje se mogu videti u javnosi su:

• Firma d.o.o., preduzeće za... (u ovom slučaju je poslednja tačka u skraćenici d.o.o. suvišna, jer nakon nje ide zarez)
• Taj-i-taj događaj (15.- 17.03.) - dupla greška: 15 ima tačku viška jer je ispred crtice, kao i 03, jer posle oznake meseca ide zagrada.
• Ovo je nešto (nešto, nešto drugo, nešto treće, ...) ili (nešto, nešto drugo, nešto treće, itd.) - opet, dva interpunkcijska znaka zajedno - tačka ili tri tačke pre zagrade: ne ide!

Jedan mali izuzetak predstavljaju navodnici, koji se mogu kombinovati "rame uz rame" sa drugim znakovima interpunkcije. Recimo:

• Govornik je izlagao svoje stručno mišljenje (iako je stalno govorio "Paaa...").
• Nije bilo načina da se reši ovaj problem, iako je većina autora prihvatila sledeću tezu: "Ovaj problem ima rešenje, ali ga današnja nauka još uvek ne spoznaje."

Tačka na kraju rečenice je takođe izuzetak koji potvrđuje pravilo za većinu interpunkcijskih znakova. Naravno, zarez i tačka se jednostavno ne druže, ali citat koji je deo rečenice (ili bilo koji iskaz pod navodnicima koji stoji na kraju rečenice), objašnjenje u zagradama i slično dozvoljavaju da zagrada "sa spoljne strane" dodirne tačku (ili, kao u ovoj rečenici, zarez ili crticu) - ali nikako sa unutrašnje.

Navodnici su u istoj kategoriji kao zagrade, pa iza njih može doći tačka, ali unutar njih joj je mesto samo ako je u pitanju kraj rečenice ili često citata.

I jedna mala zanimljivost... Originalna verzija prethodno pomenute fraze na latinskom glasi "izuzetak koji proverava pravilo" - dakle, svaki izuzetak je tu da potvrdi ili proveri pravilo.

DA:

• "Nemam vremena", reče Ana dok je gledala u rokovnik.
• Ana je gledala u rokovnik i rekla "nemam vremena za to".
• Otišli smo u šetnju (iako nismo planirali), a usput smo kupili i nove patike za Maju.
• Otišli smo u šetnju i usput kupili nove patike za Maju (iako nismo planirali).

NE:

• Maja puni 6 godina (vrata su otvorena čitav dan 15.03.)
• Ana voli razne slatkiše (čokoladu, napolitanke, itd.)
• Gledala sam nekoliko filmova na Festu ove godine (ovaj, onaj, onaj treći...)

Mnogi "gramatički nacisti" će zameriti i na previše ili premalo tačaka koje menjaju "itd." u neformalnim komunikacijama. Ipak, ako pišete formalno - pišite pravilno!

Kad god čujem rečenicu koja počinje izuzetno produženim "Pa", stičem utisak da govornik krade malo vremena, ne bi li smislio šta da kaže. Ovo se veoma često dešava kod odgovora na teška ili neprijatna pitanja, a naročito na ona koja govornik nije očekivao i nema spreman odgovor. Naravno, pod pojmom govornika ne podrazumevam ovde samo nekoga ko stoji za govornicom odnosno drži prezentaciju, već uopšteno, na svakoga ko govori - a najčešće odgovara na pitanja. (Dalje)

Najjednostavniji odgovor je da su oba pravilna - u odgovarajućem kontekstu.

Jel je upitna rečca, koja se u svakodnevnom govoru koristi umesto poduže verzije "Da li je". Jer je, sa druge strane, potvrdnog karaktera, uz značenje "Zato što je".

Prvo intuitivno pravilo koje možete koristiti da odaberete L odnosno R je znak na kraju rečenice: ako je rečenica upitna, pa makar i samo u svom zaključku ("Dobar film, jel da?" - mada ovo nije baš pravilno, ali je veoma uvreženo u svakodnevnom govoru) koristi se jel, a ako je potvrdna, odrična ili bilo koje druge zaključne forme (najčešće uz objašnjenje, npr. "Idem kući jer sam umoran."), upotrebićemo jer. (Dalje)

Ako pogledamo samu reč (koja bi inače trebalo da glasi "pismen" u jednini), u pitanju je pridev, koji označava kvalitativnu osobinu pismenosti (najčešće čisto jezičku, ali i informatičku, računarsku, itd) određene osobe, privrednog subjekta ili institucije.

Na žalost, u srpskom jeziku je već godinama usvojen pridev "pismeni", koji označava nešto što se obavlja, dostavlja, objavljuje ili šta već - napisano, "crno na belo", a u poslednje vreme i u elektronskom formatu. Tako studenti na fakultetima polažu pismene ispite, podnosioci zahteva dostavljaju pismene žalbe na rešenja u ostavljenom roku, a tenderski pozivi se objavljuju u pismenom obliku u odgovarajućim javnim ili elektronskim glasilima. (Dalje)